md-medicaldata

Authors

 

Стеван Вуков¹, Гордана Буловић<sup>2

1</sup>Самостална апотека „Сент Андреја“, Зрењанин, Србија
²Музеј града Новог Сада, Нови Сад, Србија

 

UDK: 615.15(497.113)"18/19"
061.251(497.113)"18/19"

The paper was received / Rad primljen: 13.12.2022.

Accepted / Rad prihvaćen: 21.12.2022.

 

Correspondence to:

Gordana Bulović
Senior curator,
City Museum of Novi Sad
Tvrđava 4
e-mail: gordana.bulovic@gmail.com

 

 

Сажетак:

 

Необичну коинциденцију представља чињеница да се на просторима Средње Европе, готово истовремено оснивају прве слободнозидарске ложе и јавне апотеке. Забрана рада масонских ложа на територији Аустријског царства била је у периоду 1795. - 1867. године. Последњих деценија 19. века, оснивају се и ложе у бројним војвођанским градовима и масонско братство постаје све бројније а готово истоветна ситуација је и са бројем  новоотворених апотека. По правилима масонерије, кандидат за пријем у братство мора бити слободан и добар човек, на добром гласу, који се у животу управља геслом да сви односи морају бити управљени према либели, дакле у равнотежи и с мером, вођени принципима солидарности и филантропије. И оновремене апотеке представљале су не само места на којима се тражило лека, већ и својеврсна огњишта просветитељства. Апотекари су поред своје основне делатности, били ангажовани као оснивачи и погонска снага бројних хуманитарних организација, добротворних друштава као и креатори хуманистичких релација у срединама у којима су обитавали, тако да није необично да се међу члановима братства нашао и одређени број апотекара. Поред биографских података истакнут је онај аспект живота који је апотекаре препоручио за слободнозидарски савез, а који је у профаном животу препознатљив по урбаним легендама које су неретко надживеле сопствене инспираторе.

 

 

Ključne reči:

Слободни зидари, ложе, апотекари, Војводина, делатност у локалној заједници

 

 

 

Abstract

As an unusual coincidence was the fact that in Central Europe, the first Masonic lodges andpublic pharmacies were founded almost at the same time. The ban on the operation of Masonic Lodges on the territory of the Austrian Empire was in the period 1795–1867. In the last decades of the 19 th century, Lodges were founded in plentiful cities in Vojvodina while the Masonic brotherhood became more numerous, and the situation is almost the same with the number of newly opened pharmacies. According to the rules of Freemasonry, a candidate for admission to the Brotherhood must be a free and good man, with a good reputation, who is guided by the motto that all relationships must be chosen according to a spirit level, i.e. in balance and with measure, and who must be driven by the principles of solidarity and philanthropy. The pharmacies of that time were not only places where medicine was sought, but also places where an enlightenment was nourishing. Pharmacists, in addition to their basic activity, were engaged as the founders and driving force of numerous humanitarian organizations, charitable societies, as well as creators of humanist relations in the communities where they lived, so it is not unusual that a certain number of pharmacists were among the members of the Brotherhood. In addition to biographical data, the aspect of life that recommended pharmacists to the Freemasons Association, and which is recognizable in profane life by urban legends which were often outlived their authors, is quite highlighted.

 

Key words:

free masons, lodges, pharmacists, Vojvodina, activities in the local community

 

 

 

 

References:

1. Пајк А.Морал и догма. Београд. 2021; 78-84.
2. Фулканели.Мистерија катедрала: езотеричко тумачење херметичких симбола Веледела. Рад. Београд. 2007; 137.
3. Мужић И. Масонство у Хрвата.Laus Сплит. 2000;14.
4. Шосбергер Ј. Масони у Војводини 1785 – 1940. Нови Сад.2014; 326-357.
5. Поповић ДС.Историја апотекарства у Војводини (рукопис). Рукописно одељење Матице српске. РОМС. М.12482.
6. Стајић В. Привреда Новог Сада. Нови Сад. 1941; 352-3.
7. Ненезић З.Масони у Југославији 1764-1999.Зоран Ненезић. Београд. 1999; 224-254.
8. Савков И.Историја апотекарства на тлу данашње Војводине. Матица Српска. Нови Сад. 2014; 111-112.
9. Буловић Г. Др Андрија Мирковића. Годишњак историјског архива града Новог Сада. Нови Сад. 2011; 5:232-248.
10. Поповић ДС.Дневник, рукопис. Власништво породице Поповић
11. Поповић, ДС. Биографија мр Стевана Д. Поповића, апотекара из Новог Сада. Рукописно одељење Матице српске.РОМС.М.12.470; 16.
12. Петровић К. Катихизис јовановске масонерије. http://www.vls.rs/downloads/PETROVIC,%20Kosta%20%20Katihizis%20Jovanovske%20Masonerije,%201935.pdf, available 22.03.2022.
13. Јуванин Д. Како је основана ложа Војводина у орјенту Велики Бечкерек. издање аутора. Зрењанин. 2011; 29.
14. Хамедер К. Сомборски синови удовице – кратак историјат слободног зидарства. Сомбор. 2014; 326.
15. Ђорђе Ђурица Антић (Сомбор, 1895.– Сомбор, 1991) аутобиографија у: Музеј града Новог Сада, Одељење за историју фармације и здравствене културе, Архивска грађа, инв.бр АМ VII 57/14
16. Грлица М. Галенови следбеници. Суботица. 2010; 73.
17. Вуков С. Приватна колекција. Зрењанин.
    

PDF: 06-Vukov S. and Bulović G. MD-Medical Data 2022;14(3) 081-087.pdf