md-medicaldata

Authors

Marija Vasić¹, Evica Dinčić², Maja Živković<sup>3

1</sup>Institut of Medical Biochemistry, Military Medical Academy, Belgrade, Serbia
²Neurology Clinic, Military Medical Academy, Belgrade, Serbia
²Vinča Institute of Nuclear Sciences-National Institute of the Republic of Serbia, University of Belgrade

 

UDK: : 616.832-004.2
612.015.11:577.21

The paper was received / Rad 25.01.2026.

Accepted / Rad prihvaćen: 27.03.2026.

 

Correspondence to:

Marija A. Vasić, MD, PhD
Institute of Medical Biochemistry,
Military Medical Academy,
17 Crnotravska St.,
11040 Belgrade, Serbia
Phone: +381603656244
e-mail: marija.vma28@gmail.com

 

 

Abstract

 

 

Background: Oxidative stress is considered an important contributor to the pathogenesis of multiple sclerosis (MS). 8-oxo-7,8-dihydro-2’-deoxyguanosine (8-oxodG) is a well-established biomarker of oxidative DNA damage, while 8-oxoguanine DNA glycosylase 1 (OGG1) is a key enzyme involved in base excision repair. The common OGG1 rs1052133 (Ser326Cys) polymorphism has been associated with altered repair efficiency in oxidative stress. Aim: To investigate the association between OGG1 rs1052133 polymorphism and urinary 8-oxodG/creatinine levels in patients with relapsing-remitting MS (RRMS). Methods: This case-control study included 152 RRMS patients and 247 healthy controls. Genotyping of OGG1 rs1052133 was performed using TaqMan real-time PCR. Urinary 8-oxodG was measured by HPLC-MS/MS and expressed as the 8-oxodG/creatinine ratio (nmol/mmol). Genotype distributions were tested for Hardy-Weinberg equilibrium. Differences between groups were analyzed using the λ2 test and ANOVA with post hoc Sidac test. Results: Genotype and allele distributions did not differ significantly between MS patients and controls (p > 0.05). MS patients showed significantly higher urinary 8-oxodG/creatinine levels compared to controls. Among CC and CG genotypes, MS patients had significantly higher levels than corresponding controls (p=0.005 and p < 0.001, respectively), whereas no difference was observed in GG homozygotes. Within the MS group, carriers of the G allele (CG+GG) had higher 8-oxodG levels compared to CC homozygotes (p=0.029). Conclusion: OGG1 rs1052133 was not associated with MS susceptibility in the studied population. However, the polymorphism appears to modulate oxidative DNA damage levels in MS, suggesting a potential genotype-dependent effect on oxidative stress response. Keywords: multiple sclerosis, oxidative stress, 8-oxodG, OGG1, Ser326Cys, DNA repair

 

Ključne reči:

Pitsburška skala za procenu kvaliteta sna, Epfortova skala dnevne pospanosti; spavanje; studiranje

 

 

 

Сажетак

 

Увод: Оксидативни стрес се сматра важним фактором у патогенези мултипле склерозе (МС). 8-оксо-7,8-дихидро-2´-деоксигванозин (8-оксодГ) представља добро утврђен биомаркер оксидативног оштећења ДНК, док је 8-оксогванин ДНК гликозилаза 1 (ОГГ1) кључни ензим укључен у поправку база путем механизма ексцизионе репарације. Уобичајени полиморфизам ОГГ1 рс1052133 (Ser326Cys) повезан је са измењеном ефикасношћу репарације у условима оксидативног стреса. Циљ: Испитати повезаност између ОГГ1 рс1052133 полиморфизма и нивоа 8-оксодГ/креатинин у урину код пацијената са релапсно-ремитентном мултиплом склерозом (РРМС). Методе: Студија типа случај-контрола обухватила је 152 пацијента са РРМС и 247 здравих контрола. Генотипизација ОГГ1 рс1052133 извршена је применом TaqMan real-time PCR методе. Ниво 8-оксодГ у урину одређен је методом ХПЛЦ-МС/МС и изражен као однос 8-оксодГ/креатинин (нмол/ммол). Расподела генотипова тестирана је на Hardy-Weinbergovu  равнотежу. Разлике између група анализиране су λ2 тестом и АНОВА анализом уз пост хок Сидак тест. Резултати: Расподела генотипова и алела није се значајно разликовала између пацијената са МС и контролне групе (п > 0,05). Пацијенти са МС су имали значајно више концентрације 8-оксодГ/креатинин у урину у поређењу са контролама. Код ЦЦ и ЦГ генотипова, пацијенти са МС имали су значајно више вредности у односу на одговарајуће контроле (п=0,005 и п<0,001), док код ГГ хомозигота није уочена разлика. Унутар МС групе, носиоци Г алела (ЦГ+ГГ) имали су више нивое 8-оксодГ у поређењу са ЦЦ хомозиготима (п=0,029). Закључак: ОГГ1 рс1052133 није био повезан са подложношћу за МС у испитиваној популацији. Међутим, овај полиморфизам може утицати на ниво оксидативног оштећења ДНК код МС, указујући на потенцијални генотип-зависни ефекат у одговору на оксидативни стрес.

 

Кључне речи:

мултипла склероза, оксидативни стрес, 8-оксодГ, ОГГ1, Сер326Цис, поправка ДНК

 

 

 

 

References:

1. Haider L. Inflammation, iron, energy failure, and oxidative stress in the pathogenesis of multiple sclerosis. Oxid Med Cell Longev. 2015;2015:725370.
2. doi: 10.1155/2015/725370 
3. Lassmann H. Pathogenic mechanisms associated with different clinical courses of multiple sclerosis. Front Immunol. 2019;9:3116.
4. doi: 10.3389/fimmu.2018.03116 
5. Evans MD, Dizdaroglu M, Cooke MS. Oxidative DNA damage and disease: induction, repair and significance. Mutat Res. 2004;567(1):1-61.
6. doi: 10.1016/j.mrrev.2003.11.001
7. Il'yasova D, Scarbrough P, Spasojevic I. Urinary biomarkers of oxidative status. Clin Chim Acta. 2012;413(19-20):1446-1453.
8. doi: 10.1016/j.cca.2012.06.012 
9. Dherin C, Radicella JP, Dizdaroglu M, Boiteux S. Excision of oxidatively damaged DNA bases by the human alpha-hOgg1 protein and the polymorphic alpha-hOgg1(Ser326Cys) protein which is frequently found in human populations. Nucleic Acids Res. 1999;27(20):4001-4007.
10. doi: 10.1093/nar/27.20.4001
11. Qin N, Geng A, Xue R. Activated or impaired: an overview of DNA repair in neurodegenerative diseases. Aging Dis. 2022;13(4):987-1004.
12. doi: 10.14336/AD.2021.1212
13. International Multiple Sclerosis Genetics Consortium. Electronic address: chris.cotsapas@yale.edu; International multiple sclerosis genetics consortium. low-frequency and rare-coding variation contributes to multiple sclerosis risk. Cell. 2018;175(6):1679-1687.e7.
14. doi: 10.1016/j.cell.2018.09.049 
15. Krokan HE, Bjørås M. Base excision repair. Cold Spring Harb Perspect Biol. 2013;5(4):a012583.
16.  doi: 10.1101/cshperspect.a012583
17. Ba X, Boldogh I. 8-oxoguanine DNA glycosylase 1: beyond repair of the oxidatively modified base lesions. Redox Biol. 2018;14:669-678.
18. doi: 10.1016/j.redox.2017.11.008
19. Wallace SS. Base excision repair: a critical player in many games. DNA Repair (Amst). 2014;19:14-26.
20. doi: 10.1016/j.dnarep.2014.03.030
21. Dizdaroglu M, Jaruga P. Mechanisms of free radical-induced damage to DNA. Free Radic Res. 2012;46(4):382-419.
22.  doi: 10.3109/10715762.2011.653969
23. Fischer MT, Sharma R, Lim JL, Haider L, Frischer JM, Drexhage J, et al. NADPH oxidase expression in active multiple sclerosis lesions in relation to oxidative tissue damage and mitochondrial injury. Brain. 2012;135:886-99.
24. doi: 10.1093/brain/aws012 
25. Reuter S, Gupta SC, Chaturvedi MM, Aggarwal BB. Oxidative stress, inflammation, and cancer: how are they linked? Free Radic Biol Med. 2010;49(11):1603-16.
26.  doi: 10.1016/j.freeradbiomed.2010.09.006
27. Cooke MS, Evans MD, Dizdaroglu M, Lunec J. Oxidative DNA damage: mechanisms, mutation, and disease. FASEB J. 2003;17(10):1195-214.
28. doi: 10.1096/fj.02-0752rev 
29. Cadet J, Davies KJA. Oxidative DNA damage & repair: An introduction. Free Radic Biol Med. 2017;107:2-12.
30.  doi: 10.1016/j.freeradbiomed.2017.03.030
31. Vasic M, Topic A, Markovic B, Milinkovic N, Dincic E. Oxidative stress-related risk of the Multiple Sclerosis development. J Med Biochem. 2022; 41 (3): 1-8.
32.  doi: 10.5937/jomb0-37546
33. Ascherio A. Environmental factors in multiple sclerosis. Expert Rev Neurother. 2013;3:3-9.
34. doi: 10.1586/14737175.2013.865866 
35. International Multiple Sclerosis Genetics Consortium. Multiple sclerosis genomic map implicates peripheral immune cells and microglia in susceptibility. Science. 2019;365(6460):eaav7188.
36. doi: 10.1126/science.aav7188
37. Schieber M, Chandel NS. ROS function in redox signaling and oxidative stress. Curr Biol. 2014;24(10):R453-62.
38. doi: 10.1016/j.cub.2014.03.034 
    

PDF: PDF 04-Vasić M. et al. MD-Medical Data 2026;18(1)-025-028.pdf